Aleksandrida (roman o Aleksandru Velikom)

Deo 3, Poglavlje 5

Kad obe vojske stadoše jedna prema drugoj, Aleksandar reče Filonu: „Idi u vojsku Porovu i uhodi je!“ — „A kako naređuješ da je uhodim?“ „Poći ćeš k njemu kao poklisar, sa ovim pismom: ‘Aleksandar, nasar¹, i veliki honkijar², indijskome caru Poru na radost pišem. Potrebno je da znaš da priklonu glavu ni oštar mač ne seče. Da je se Darije hteo meni pokloniti, i danas bi bio gospodar na svojoj zemlji i bio bi živ. Pa i ti, ugledav se na njegovu gordost, i suviše se uzdižeš, kao da ne znaš da svak ko se visoko penje, nisko pada. Pokazao si se kao neprijatelj Indijaca, jer ih bezumno vodiš na klanje. Ako tebi Indijani nisu dragi, meni moji Makedonjani jesu! Nije potrebno da nam se vojske biju, već hajde ja i ti da se bijemo, jer nije lepo da ceo svet opusti zbog Aleksandra ili Pora. Ako ti mene ubiješ, bićeš gospodar svega onoga što ja imam; ako ja tebe ubijem, s pravom ću uzeti Indiju. A ako ti je mio život, a ti gospoduj nad zemljom svojom, a meni ćeš davati danak i vojsku. Jedno, koje hoćeš, odbaci, pa mi otpiši.’“ Uze Filon ovo pismo pa ode Poru, koji naredi da se pismo pred Indijanima pročita, pa radostan zbog toga reče: „Ja ću se s tobom tući, a vojske nam neka po strani stoje“, pa se obrati Filonu: „Ti li si Filon, persijski gospodar, ti li si Darijev naslednik?“ — „Jesam, ja sam Filon, ljubimac gospodinu Aleksandru, gospodar Persijancima i Siricima, i Finičanima i lidonskoj³ zemlji.“ Por mu reče: „Od danas nećeš gospodariti jer će Aleksandar od moje ruke umreti. A ti razmisli o svome životu, postani moj, pa gospodstvuj nad Persijom, daću ti i četvrti deo Indije.“ A Filon reče: „Ja sam već gospodin nad Persijom. Ti mi obećavaš četvrti deo Indije, a moj gospodin mi je već dao celu Indiju. Čim je zauzme, mene će joj za gospodara postaviti.“ Tada mu Indijani, koji su tu bili, rekoše: „Kako to razgovaraš sa silnim gospodarom?“ Filon im odgovori: „Silnoga gospodara slobodan poklisar i veran sluga nema straha.“ Onda mu Por reče: „Budi moj, i kćer ću ti svoju dati i po smrti svojoj učiniću te gospodarom nad celom Indijom.“ Ali mu Filon odgovori: „Veruj mi, care Poru, da me od ljubavi ka Aleksandru ne može odvojiti ni sav svet pod suncem, jer ceo svet nije dostojan jedne vlasi što s njegove glave spadne.“ Pa krenuvši ka Aleksandru, reče još Poru: „Jaši brzo u boj, jer te Aleksandar već čeka potpuno naoružan na svome velikom konju.“ A Aleksandar naoružan izjaha pred Filona i zapita ga: „Kakav je junak Por?“ — „Velika je tela i vrlo debela, ali truo: slobodno pođi, Aleksandre, ubićeš ga, jer znaj da tvoju sreću sve pomaže.“

Tad Aleksandar prizva ime boga Savaota: „Bože veliki, koji među svetim počivaš, budi mi danas pomoćnik protiv indijskog Pora“, uze koplje u ruku i pojaha ka Poru, koji iz svoje vojske pojaha ka Aleksandru. Kad se smetoše, udariše se kopljima i koplja izlomiše; pernate buzdovane uzeše i po deset puta se udariše, pa potrgoše mačeve. Tad se Aleksandar približi Poru pa mu reče: „To li je tvrda vera tvoja, Pore? Eno ti vojska tvoja polazi u pomoć!“ Por se okrete vojsci da je zaustavi, ali ga Aleksandar prevari, snažno petama obode Dučipala, priskoči do Pora pa ga probode, udarivši ga mačem pod desno pazuho. Dučipal zgrabi Por ova konja za vrat pa ga na zemlju pritište; Por se sruši s konja i dušu svoju predade. Kad to Indijani videše, počeše bežati, i Aleksandar, goneći ih, tri hiljade hiljada ih pobi, a mnoge žive pohvata. Porovo telo uze, položi na zlatan odar i u stoni grad Indipolj odnese. Carica Porova, Klitimištra⁴, pustivši vlasi do zemlje i razdirući skupoceno krzno na sebi, s deset hiljada indijskih gospođa sretaše Porovo telo s velikim plačem i ridanjem i žalosno ga oplakaše. A Aleksandar naredi da ga nasred polja postave na zlatan odar, da mu dijademu veliku na glavu stave, i, oplakavši ga sa svom vojskom, naredi da ga sa puno počasti ukopaju.

Prestojavši tu dvanaest dana, Aleksandar uđe u Indipolj. Uvedoše ga u dvorove Porove i u njima nađe svega u tolikom izobilju kako oko ne vide i uho dotle ne ču. Palata mu beše duga i široka koliko četiri puta strela može da dobaci; zidovi joj zlatni behu, i krov sav zlatan, zlatni i svi stubovi, ukrašeni biserjem i dragocenim kamenjem; dvanaest meseci, sve po redu, u čovečjem obliku svetljahu se izvajani u zlatu, i to svaki mesec po svome liku, i svih velikih careva brojevi u zlatu ispisani behu, i kipovi dvanaest čovekovih vrlina u zlatu izvajani behu; vrh palate stoji časovnik mesečni i imena meseca. Dovedoše mu hiljadu hiljada zobnih konja Porovih i sto hiljada indijskih paripa pod srmenim pokrovcima. I dovedoše mu deset hiljada lovačkih lavova, i dvadeset hiljada pardusa⁵ i hiljadu hiljada celokupnog oružja, i dijademu Porovu od kamena akinta, dragoceni Porov prsten od ametista, i velikih stonih sudova sto hiljada, i slonovih zuba pedeset hiljada, i bezbroj skupocenih čaša od skupog kamena, ukrašenih biserom, i trideset hiljada drugih divnih stvari što se ni prebrojati ne može.

Tu Aleksandar prožive godinu dana i svi okolni carevi mu dođoše i mnoge darove i veliki danak doneše.

Napomene

1. Nasar, branilac.
2. Honkijar, (turski) car, kralj.
3. Zemlje Lidije.
4. Klitimištra, Klitemnestra nije bila žena Porova, već grčkog kralja Agamemnona.
5. Pardus, leopard.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92