Aleksandrida (roman o Aleksandru Velikom)

Deo 3, Poglavlje 14

Kandakija ga poljubi, uze za ruku i izvede napolje; baš u taj čas dođe njen sin Dorifor, koga su Aleksandrove straže razbile; jedva je on utekao, a svu vojsku beše izgubio. Kad je čuo da je Aleksandrov vojvoda Antioh kod njegove majke, požuri da ga ubije. Ali mu Kandakija reče: „Ne smeš to učiniti, jer je Aleksandar tvoga brata od mnogog zla izbavio, ženu mu i kćer i sve imanje vratio i s čašću živog pustio; spasao ga je od ropstva sulurskom caru, i poslao nam je poklisara, svoga dragog čoveka, Antioha, i on, mirodržac, ište od nas ljubav i prijateljstvo. I sad, mesto dobra i časti koju treba da mu ukažeš, ti hoćeš glavu da mu odsečeš! Nemoj, sine moj; bolje je da ti sam umreš nego da Aleksandrova poklisara u domu mome ubiješ!“ Ali je Dorifor i ne slušaše: „Ne daš mi da ubijem jednog Aleksandrovog čoveka, a on je mnoge hiljade naših ljudi ubio, pa i tasta moga, indijskoga cara Pora. Veruj mi, majko, neće Antioh više živeti!“ Čuvši to, Kandavlusova žena brže-bolje mužu poruči: „Da znaš da tvoj brat Dorifor hoće da ubije mačem dragoga tvoga Antioha!“ Čim to ču Kandavlus dojuri majčinom dvorcu, nađe Dorifora sa golim mačem u ruci; mati mu drži mač rukom da ne ubije Aleksandra. Kandavlus dolete, istrže mu mač iz ruke, pa ga žestoko ispsova i izgrdi: „Nepodobniče i kukavico, ako misliš da si hrabar, pođi sam pa se tuci sa njim. Ako on potegne mač, sto takvih kao što si ti ne bi moglo pred njim izdržati. Ako misliš da si junak, idi pa ga ubi u Aleksandrovoj vojsci; ako ga ovde ubiješ, pobićeš sve nas, jer te ni ceo svet od Aleksandra spasti ne može. Njegov gospodar Aleksandar jednim udarcem mača ubio je tvog ludoga tasta Pora, indijskog cara.“

Kandakija ode u palatu i izvede Aleksandra; kad ga Dorifor vide, pođe k njemu da ga ubije, ali Aleksandar uze svoj mač u ruku i reče Doriforu: „Vidim da želiš da me ubiješ; ali znaj da će moja smrt i tebe ubiti! Ako hoćeš da me ubiješ, i sam ćeš danas poginuti, jer Makedonjanima nije smrt tako strašna kao vama. Ako mene, Aleksandrova poklisara ubiješ, malu ćeš štetu Aleksandru, gospodaru mome, naneti. Kad dođe da me potraži, gde ćeš se ti sakriti? I u utrobu iz koje si se rodio da uđeš, ni tu se sakriti ne možeš. Da je moj gospodar znao da carica Kandakija ubija poklisare, ne bi mene k vama slao, nego bi sam sa svim svojim silama došao.“ A Kandakija, nasmejavši se reče: „Mudri i premudri ljudi pokrivaju strah srca mudrošću jezika.“ Čuvši to, Dorifor se uplaši, a Kandakija i Kandavlus obgrliše Aleksandra i izmiriše ga sa Doriforom; tu se gostiše i častiše, i mnoge poklone — pa i Dorifor— mu dadoše. Darovala mu carica Kandakija venac svoj s velikim kamenjem i mnogocenim biserom: „Ponesi ovo, Aleksandre, kćeri mojoj, ženi tvojoj Roksandi.“ I pokloni mu prsten sa četiri kamena, magnetskom silom sastavljena. I podari mu oružje od akinta¹, postavljeno aspidinom kožom i belog paripa arapskog osedlanog bestrimanskim² sedlom sa franičkom ašom³; dade mu šlem od gvožđa salhata: na šlemu orao, sa slovima na grudima: „Aleksandar nasar, veliki honketar⁴ bije se za gospodstvo celim svetom!“ Pa ugostivši ga lepo, s čašću ga pustiše; a carica mu, poljubivši ga, plačući reče: „Nemoj, čedo Aleksandre, odsad nikud ići sam kao uhoda, jer ne znaš da je sreća neverna i da se svašta može dogoditi.“ I dadoše mu danak za deset godina, ali on ne htede da ga primi: „Odmoliću ja to od Aleksandra.“ Ali mu ona reče: „Ako danak ne primiš, poznaće te; ponesi danak, a nama pokloni svoju iskrenu ljubav i nepritvorno prijateljstvo svoje.“ Pa zagrlivši ga reče: „Volela bih da si mi sin, pa da s tobom carujem nad celim svetom.“

I tako ga oba njena sina, Kandavlus i Dorifor, odvedoše do Aleksandrovih straža, koje se Aleksandru klečeći pokloniše. Tad on reče Doriforu i Kandavlusu: „E sad znajte da sam ja glavom Aleksandar!“ A oni povikaše: „Ako si ti Aleksandar, onda smo mi propali.“ „Ne, nećete zbog mene umreti“, i zagrlivši ih: „Jer sam ja sačuvan ljubavlju i čašću vaše matere, pa ćemo od danas bratski živeti.“ Darova ih i s čašću pusti.

Napomene

1. Akint, (grč.) nesalomljiv.
2. Bestrimanskim, muslimanskim.
3. Franičkom ašom, franačkom kožom.
4. Honketar, isto što i Honkijar (tur.), car, kralj.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92