Deo 3, Poglavlje 13
I tako dođoše do carice Kandakije. Čuvši da joj sin dolazi, mnogo se obradova, jer su joj ranije kazali da ga je Aleksandar ubio; puna velike radosti, usta sa prestola i daleko pred sina iziđe i pitaše odmah željna da sazna sve što mu se dogodilo. Kandavlus joj poče pričati, pa uzevši Aleksandra za ruku, reče materi svojoj: „Ovo je Antioh, Aleksandrov vojvoda, koji mi život pokloni, ženu moju i kćer od Jevrimitra izbavi, i učinio je za mene sve što god mi se dobra dogodilo. Primi ga, mila mati, kao sina svoga, jer je on i kod Aleksandra u velikoj milosti.“ Obgrlivši Aleksandra, carica ga poljubi i reče: „Antioše! (Divljaše se gledajući dobrotu lica mu). Treći si mi sin od danas, Antioše!“ Tada Aleksandar poče govoriti svoju poslaničku poruku. Ona se divljaše njegovom govoru, ali, zagledajući znake lica njegova, pomisli: „Ama da nije ovo Aleksandar, makedonski car?“ — pa ga uze za ruku i reče: „O, Antioše, volela bih da nikako od nas ne odeš, već da sa mojim sinovima i sa mnom ovde caruješ, Aleksandru da se ne vraćaš. Ali pošto je to nemoguće, hajde sa mnom u carske palate, vidi sve moje carsko blago i što god hoćeš uzmi! A i pismo ću ti za Aleksandra napisati, i danak ću mu dati, i sa počašću svoga poklisara s tobom njemu poslati.“
Pa ga uze za ruku i uvede u carsku palatu koja divno beše sagrađena, sva od evanisa1 drveta i od asipapsa2 to drvo ni vatra ne sagoreva ni gvožđe dubi; stolovi i posuđe behu od različitih kamenova: od amfista, hritolika, od andrapsa i propersina.3 Palata se obrtala a vuklo ju je sto deset slonova. Taj dan su se gostili i veselili, a sutradan ga uvede u riznicu, gde mu pokaza vanredno carsko bogatstvo, biserje i bezbrojno drago kamenje; kad mu sve to pokaza, odvede ga u svoju ložnicu i reče mu: „Sve što ti se dopada od onoga što si u mom domu video, uzmi, Aleksandre.“ Užasnuvši se, on reče: „Meni je ime Antioh, ja sam Aleksandrov sluga!“ Ali mu carica reče: „Tebi je ime Aleksandar, ali ti je potrebno da se zoveš Antioh. Ako mi ne veruješ, i ako ti se čini da se ja varam, pogledaj na ovu sliku pa ćeš videti na koga ličiš!“ A on, pogledavši na sliku i opazivši znak na licu, reče: „I zaista, ličim mnogo na Aleksandra; zato me on toliko i voli.“ Ali ona reče: „Ti si uistini Aleksandar, i danas se i ja nazvah svemu svetu carica, jer gospodara celog sveta u rukama svojim držim. Ušao si ovamo kako si hteo, ali nećeš izići kako bi hteo!“ Kad to Aleksandar ču, sav se u licu promeni,poče škrgutati zubima, zverati očima tamo-amo, pa pomisli da caricu tu u ložnici ubije da pobegne do konja, i, predav se sudb, ili da umre ili da se spase; jer, mišljaše, bolje je velikome gospodinu da sa čašću umre nego sramotno ma koliko dugo da živi. Videći kako mu se lice menja, i uplašivši se, carica Kandakija se primače vratima da iziđe, ali je Aleksandar uhvati za ruku i reče: „Stoj, nećeš izići već ćeš zlo ovde umreti; ja ću te ubiti, pa ću sam napolje izići, oba tvoja sina ubiti, pa i ja pošteno s njima zajedno umreti.“ Čuvši to i veselo Aleksandru prišavši, carica se privi uza njega i obgrli ga, ljubazno ga poljubi pa reče: „O veliki Aleksandre, sine moj i gospodaru! Ne rastužuj srce moje, ne misli zlo, niti se boj smrti od mene: ne mislim ja tebe izdati, niti te sinovima mojim prokazati, već ću te mnogim darovima počastvovati i u vojsku tvoju pustiti. Nije lepo ubiti takvog čoveka, takvom mudrošću i hrabrošću ukrašena, već ga treba čuvati i poštovati. Ko tebe ubije, krvnik je celome svetu; tvoja živa glava održava ceo svet i u strahu od tebe mirno živi. Ne bi od mene bilo lepo odseći glavu svih glava; ja hoću da mi ti budeš sin, pa da se po tebi nazovem celom svetu carica, Aleksandre! Neka te to više ne muči: nisam ja toliko bezumna da životom tvojim pokolebam ceo svet, jer ceo svet nije dostojan jedne vlasi što s tvoje glave otpadne. Ali te kao rođena mati moram prekoreti: ne radi više, Aleksandre, ovo što si uradio; ne znaš da li su počasti lažne i pohvale neprilične; ne dolikuje tebi, glavi svih glava, glavu svoju o konac vešati, jer bi smrt tvoje glave ceo svet pomela.“ A Aleksandar to sasluša i reče joj: „Budi mi od danas mati mesto carice Olimpijade!“
Napomene
- Evanis, abonos.
- Asipaps, vrsta drveta.
- Amfis, hritolik, andraps, prepersin, nazivi za razne vrste kamenja od amfista, hritolika, od andrapsa i propersina.