Deo 3, Poglavlje 9
Kad severni narodi to čuše, poplašiše se i pobegoše dalje na sever. Teraše ih Aleksandar do visokih nekih gora, koje se zvahu Severne planine, pa, kako mu se učini mesto zgodno da ih zazida, da nikad više u ovaj svet ne iziđu pomoli se bogu i reče: „O bože nad bogovima, tvorče svih vidimih i nevidimih stvari, čuj me u ovaj čas, jer tebi ništa nije nemoguće. Jer ti reče i posta sve; ti naredi i stvori se, ti si jedan prevečni i beznačalni nevidljivi bog, i po tvojoj naredbi učinih sve što sam učinio; pa molim svehvalno ime tvoje, i ostvari ovu molbu moju pa naredi ovim dvema planinama da se sastave.“ I toga časa se one dve planine približiše jedna drugoj na trideset lakata. Kad to Aleksandar vide, proslavi boga, napravi tu velika tučana vrata i zamaza ih asinikitom1. Asinikit ima osobinu da ga ni oganj sažeći ni gvožđe probiti ne može. Unutar tih vrata na osamdeset milja kupinu zasadi, pa tu one paganske narode zatvori, i ta vrata nazva Kaspijska vrata. Narodi koje Aleksandar tu zatvori jesu Goti i Magoti, Anugi, Anusisi, Jetrenihisi, Divaresi, Fotineji, Nevni, Farzani, Ilmadi, Zanaroti, Teani, Marmatijani, Hahoni, Agrimatri, Anufagi, Psoglavi, Fardeji, Alanjesi, Fosonikeji, Ansinei, Tatari. Ti narodi pogani behu mnogo i Aleksandar ih zbog njihova poganstva zatvori, pa se otuda vrati opet u ovaj svet i zauze sve gradove i države.
Napomene
- Asinikit, nepoznata reč, neka vrsta nesagorive cmece.